Na pojavu non-papera prenosimo reagiranja u beogradskom Danasu prof. dr. Branke Prpe i u Dojče Veleu bivši visoki predstavnik u BiH Christian Schwarz Schiling i poslanik u Bundestagu Manuel Sarrazin.
Preciznije nego iko historičarka Branka Prpa je rekla da se ovde ne radi o „idejama o Balkanu“, već o ideji podele Bosne i Hercegovine koja je aktuelna poslednjih 150 godina i isključivo je proizvod sukoba između srpske i hrvatske strane.
„To je politička priča koja traje od druge polovine 19. veka i u osnovi ima samo jedan motiv – podela teritorije u najkrvavijem obliku. Neću se upuštati u Janšine motive, insinuacije da Mađarska stoji iza toga i da li će gubitak Kosova biti kompenzovan Republikom Srpskom. Poenta je da je to farsična reinterpretacija starih političkih sukoba i odnosa Srbije i Hrvatske u kojima permanentno strada treća strana – muslimani u BiH“, ističe Prpa.
„To je politička priča koja traje od druge polovine 19. veka i u osnovi ima samo jedan motiv – podela teritorije u najkrvavijem obliku. Neću se upuštati u Janšine motive, insinuacije da Mađarska stoji iza toga i da li će gubitak Kosova biti kompenzovan Republikom Srpskom. Poenta je da je to farsična reinterpretacija starih političkih sukoba i odnosa Srbije i Hrvatske u kojima permanentno strada treća strana – muslimani u BiH“, ističe Prpa.
Svoje mišljenje za Dojče Vele napisao je i Christian Schwarz Shilling:
„Dokument je izazvao pometnju jer se u njemu predlaže nastanak velikih Srbije, Hrvatske i Albanije… Zastrašujuće je što su neki u međunarodnoj zajednici učestvuju u takvom „tihom“ savjetovanju. Da li je potpuno zaboravljeno da je u BiH stravični rat izbio upravo zbog sličnih planova?
„Bosna i Hercegovina je demokratska, multietnička, suverena i nezavisna država sa neporecivim teritorijalnim integritetom.“ Stav EU takođe deluje jasno: ‘Ne postoji ništa što treba da se mijenja’, rekao je jedan portparol Evropske komisije.
Sve se to odigrava pred sastanak ministara spoljnih poslova članica EU gde će na dnevnom redu biti i Zapadni Balkan, kao i pred samit Brdo-Brijuni u Kranju, koji bi treba održati za dva mjeseca.
„Nije jasno zašto je Slovenija, koja će uskoro preuzeti predsedavanje EU, potpisala hrvatski non-paper. Ali jasno je da su ideje s kraja osamdesetih koje su izražavali Slobodan Milošević i Franjo Tuđman i danas itekako žive“, piše C.S. Schilling.
U dokumentu se govori o „silent procedures” („tihoj proceduri)” s nosiocima odlučivanja u regiji i međunarodnoj zajednici, o tome može li se predloženi plan provesti. Zastrašujuće je da su dijelovi međunarodne zajednice očito već aktivni u takvom “tihom postupku”. Je li potpuno zaboravljeno da je u BiH upravo zbog planova o podjeli zemlje došlo do stravičnog rata? pita se Schilling.
EU mora konačno da se postavi protiv nacionalističkih i fašističkih težnji – i kada dolaze iz sopstvenih redova. Politika prema Zapadnom Balkanu, a posebno BiH, mora biti jasna, transparentna i fokusirana. To je krajnje važno i zbog nacionalističkih stremljenja unutar EU“, napisao je C.S. Schilling
C.S. Schilling prenosi mišljenje zastupnika Bundestaga. „Hrvatski “non-paper” izazvao je nezadovoljstvo mnogih. Manuel Sarrazin, član njemačkog Bundestaga i glasnogovornik za istočnoeuropsku politiku u parlamentarnoj grupi Bundestaga, dobio je od njemačke vlade zadovoljavajući odgovor na pitanje o tome kakva je njena pozicija po pitanju reforme Izbornog zakona u BiH. “Savezna vlada se zalaže za teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine – s postojećim entitetima. Stvaranje trećeg entiteta, pored postojeće Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, ne može biti cilj reformskih napora iz perspektive savezne vlade“, stajalo je u odgovoru Berlina.
